,,Dođe Isus u Galileju propovedajući Jevanđelje o carstvu Božjemu i govoreći: iziđe vreme i
približi se carstvo Božije, pokajte se i verujte Jevanđelje." (Marko 1,14.15)
Mesijin dolazak objavljen je najpre u Judeji. U Jerusalimskom Hramu prorečeno je Zahariji
rođenje Preteče, dok je služio pred oltarom. Na vitlejemskim brežuljcima anđeli su objavili Hristovo rođenje. Mudraci su došli u Jerusalim da Ga potraže. U Hramu su Simon i Ana svedočili o
Njegovom božanstvu. Jerusalim i sva Judeja slušali su propovedanje Jovana Krstitelja, a poslanstvo iz Sinedriona, zajedno s mnoštvom, čulo je njegovo svedočanstvo o Isusu. U Judeji Hristos je primio svoje prve učenike. Ovde je proveo veliki deo svoje rane službe.
Da su vođe u Izrailju primile Hrista, On bi im ukazao počast time da postanu Njegovi vesnici koji će odneti Jevanđelje svetu. Međutim, Izrailj nije znao vreme svog pohođenja. Ljubomora i nepoverenje jevrejskih vođa sazrevali su u otvorenu mržnju i srce naroda odvraćalo se od Isusa. Kao što je u Hristovo vreme Svetlost i Život ljudi bio odbačen od duhovne vlasti, tako je On bio odbačen od svakog narednog naraštaja. Istorija o Hristovom povlačenju iz Judeje uvek se iznova ponavljala. Kad su reformatori propovedali Božju reč, nisu mislili da se odvoje od već postojeće Crkve, ali verske vođe ne bi trpele svetlost, pa su oni koji su je nosili bili prinuđeni da potraže druge grupe ljudi koji su čeznuli za istinom. U našim danima malo je sledbenika reformatora pokrenutih njihovim duhom. Malo je onih koji slušaju Božji glas i koji su spremni da prihvate istinu bez obzira u kakvom se vidu iznosi. Oni koji slede stope reformatora, često su prinuđeni da se okrenu od crkava koje vole, da bi objavljivali jasno učenje Božje reči. Mnogo puta oni koji traže svetlost zbog istog učenja primorani su da napuste Crkvu svojih otaca da bi mogli da budu poslušani Bogu.
Suština Hristovog propovedanja bila je: ,,Iziđe vreme i približi se carstvo Božije, pokajte se i verujte Jevanđelje." Tako je vest Jevanđelja, koju je iznosio sam Spasitelj, bila zasnovana na proročanstvima. ,,Vreme" za koje je On objavio da je izašlo bilo je razdoblje obznanjeno Danilu preko anđela Gavrila.
,,Sedamdeset je sedmica", rekao je anđeo, ,,određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže sveti nad svetima." (Biblija: Danilo 9,24) Jedan dan u proročanstvu predstavlja jednu godinu. (Biblija: 4. Mojsijeva 14,34; Jezekilj 4,6) Sedamdeset sedmica ili četiri stotine i devedeset dana predstavljaju četiri stotine i devedeset godina. Polazna tačka za ovo razdoblje je data: ,,zato znaj i razumij; od kad izide reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedelja i šezdeset i dve sedmice", šezdeset i devet sedmica ili četiri stotine i osamdeset i tri godine (Biblija: Danilo 9,25). Zapovest da se obnovi i sagradi Jerusalim kako ju je objavio Artakserks Longimanus (Biblija: Jezdra 6,14;7,1.9) stupila je na snagu u jesen 457. godine pre Hrista. Od ovog trenutka četiri stotine osamdeset i tri godine protežu se do jeseni 27. godine posle Hrista. Prema proročanstvu, ovo vremensko razdoblje trebalo je stići do Mesije, do Pomazanika. Godine 27. n.e. Isus je prilikom svog krštenja primio pomazanje Svetoga Duha i uskoro nakon toga otpočeo je svoju službu. Tada se objavljivala vest: ,,Iziđe vreme".
Zatim, anđeo je rekao: ,,I utvrdiće zavet s mnogima za sedmicu dana (sedam godina)." Sedam godina nakon što je Spasitelj otpočeo svoj rad, Jevanđelje je trebao propovedati sam Hristos posebno Jevrejima u trajanju od tri i po godine, a nakon Njega apostoli. ,,U polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos." (Biblija: Danilo 9,27) U proleće 31. godine n.e. Hristos, prava žrtva, prinesen je na Golgoti. Tada je zavesa u Hramu bila razderana na dve polovine (Originali jevrejskih zapisa pokazuju da je sam hram pukao na pola) pokazujući da je prošla svetost i značenje prinošenja žrtava. Došlo je vreme da prestane zemaljska žrtva i prinos. Jedna sedmica – sedam godina – završilo se 34. godine posle Hrista. Tada su kamenovanjem Stefana Jevreji konačno zapečatili svoje odbacivanje Jevanđelja, a učenici koji su se zbog progonstva rasejali po drugim zemljama ,,prolažahu propovedajući reč." (Biblija: Dela 8,4), a ubrzo nakon toga progonitelj Savle obratio se i postao Pavle, apostol neznabožaca.
Vreme Hristovog dolaska, Njegovo pomazanje Svetim Duhom, Njegova smrt i iznošenje Jevanđelja neznabošcima i prepoznavanje njihovog ispunjenja u Isusovoj misiji bila je prednost jevrejskog naroda. Hristos je svojim učenicima predočio važnost proučavanja proroštva. Pozivajući se na proročanstvo dato Danilu o njihovom vremenu, On je rekao: ,,Koji čita da razume." (Biblija: Matej 24,15) Nakon svog vaskrsenja Isus je objasnio učenicima ,,od sviju proroka" ,,što je za njega pisano". (Biblija: Luka 24,27) Spasitelj je govorio preko svih proroka. ,,Duh Hristov u njima, napred svedočeći za Hristove muke i za slave po tome." (Biblija: 1. Petrova 1,11) Gavrilo, anđeo koji je po položaju bio odmah do Božjeg Sina, došao je s božanskom vesti Danilu. To je bio Gavrilo, Njegov anđeo, koga je Hristos poslao da otkrije budućnost voljenom Jovanu, a blagoslov izrečen onima koji čitaju i slušaju reči proročanstva i koji drže što je u njima zapisano (Biblija: Otkrivenje 1,3).
,,Jer Gospod Gospod ne čini ništa ne otkriviši tajne svoje slugama svojim prorocima." Dok ,,Što je tajno ono je Gospoda Boga našega", dotle ,,javno je naše i sinova naših do veka." (Biblija: Amos 3,7; 5. Mojsijeva 29,29) Bog nam ih je dao, a Njegov blagoslov pohodiće ponizno proučavanje proročkih spisa praćeno molitvom. Kao što je vest o prvom Hristovom dolasku objavljivala carstvo Njegove milosti, tako će i vest o Njegovom drugom dolasku objavljivati carstvo Njegove slave.
Comments