Iziđe vreme Hristovog carstva milosti

Staza iskrenosti i čestitosti nije staza bez prepreka, ali zato u svakoj teškoći treba da vidimo poziv na molitvu.

Ne postoji nijedno biće koje ima neku moć a da nije primio od Boga, i da izvor iz koga ona potiče nije dostupan i najslabijem ljudskom biću. Kaže Isus: ,,I što god zaištete u Oca u ime moje ono ću vam učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. I ako što zaištete u ime moje, Ja ću učiniti."

Hristos je nalogom ,,u ime moje" pokazao svojim učenicima kako da se mole. U Hristovo ime Njegovi sledbenici treba da stoje pred Bogom. U Gospodnjim očima oni imaju vrednost kroz vrednost žrtve koja je učinjena za njih. Oni su dragoceni zbog Hristove pravde koja im je uračunata. Hrista radi Gospod prašta onima koji Ga se boje. On u njima ne gleda zloću grešnika. U njima prepoznaje sličnost sa svojim Sinom u koga veruju.

Hristos daje svoju pravednost pokajaniku

Međutim, moliti se u Hristovo ime znači mnogo. To znači da moramo usvojiti Njegov karakter, pokazati Njegov duh i činiti Njegova dela. Spasiteljevo obećanje je dato uslovno. ,,Ako imate ljubav k meni zapovesti moje držite." On spasava ljude ne u grehu, nego od greha, a oni koji Ga vole, pokazaće poslušnošću svoju ljubav.

Svaka prava poslušnost dolazi iz srca. To znači celim srcem raditi sa Hristom. Ako želimo, On će se tako izjednačiti s našim mislima i ciljevima, tako dovesti naša srca i umove u sklad sa svojom voljom da ćemo slušajući Njega ustvari postupati po svojim prirodnim podsticajima. Volja, očišćena i posvećena, naći će svoje najuzvišenije zadovoljstvo u službi Njemu. Kad upoznamo Boga, onako kako imamo prednost da Ga upoznamo, živećemo životom stalne poslušnosti. Poštovanjem Hristovog karaktera i zajednicom sa Bogom, greh će nam postati mrzak.

Pre nego što je sebe prineo kao žrtvu, Hristos je želeo da svojim sledbenicima, kako onda tako i danas, podari najvažniji i najpotpuniji dar, dar koji će im približiti neiscrpne izvore milosti. A to je ,,Duh istine, kojega svet ne može primiti, jer ga ne vidi niti ga poznaje; a vi ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama će biti. Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama." Sveti duh je Hristos lično, ali ne u ljudskom obličju, pa je i od tog obličja nezavisan. Zato što je nosio ljudsku prirodu, Hristos nije mogao da bude lično na svakom mestu. Zato je za nas bilo bolje da ode Ocu i dođe u Duhovnoj formi na Zemlji. Tako niko neće imati nikakvu prednost koju mu donosi prebivalište ili lični dodir sa Hristom. Posredstvom Duha svi će moći pristupiti Spasitelju u bilo kom delu sveta. U ovom smislu On će učenicima biti bliži nego da se nije uzneo na Nebo.

,,Koji ima ljubav k meni imaće k njemu ljubav Otac moj i ja ću imati ljubav k njemu, i javiću mu se sam." Isus

je čitao budućnost svojih učenika. Jednog je video dovedeng na gubilište, jednog na krstu, jednog u izgnanstvu među usamljenim morskim stenama, druge u progonstvu i smrti. Ohrabrio ih je obećanjem da će u svakom iskušenju da bude s njima. Ovo obećanje nije izgubilo ništa od svoje sile ni danas. Gospod sve zna o svojim vernim slugama koji su zbog Njega u zatvorima ili prognani na usamljene otoke. On ih teši svojim prisustvom. Kad vernik zbog istine seda na optuženičku klupu nepravednih sudova, Hristos stoji kraj njega. Sve optužbe koje padaju na njega, padaju na Hrista. Hristos se još jednom osuđuje u ličnosti svog učenika. U sva vremena i na svakom mestu, u svim tugama i svim nevoljama, kad sve izgleda mračno, a budućnost neizvesna, kad se osećamo bespomoćnima i osmljenima Utešitelj - Isus će biti poslan kao odgovor na molitvu vere. Okolnosti nas mogu odvojiti od svakog zemaljskog prijatelja, ali nikakva prilika, nikakva udaljenost ne može nas odvojiti od nebeskog Utešitelja Gospoda Isusa Hrista. Gde god se nalazili, kuda god išli, On nam je uvek s desne strane da nas podupre, podigne i obodri.

Isus dunu i reče im: ,,Primite Sveti duh." Jovan 20.22

Sveti duh bio je najveći od svih darova koje je Isus mogao izmoliti od svog Oca za uzdizanje svog naroda. Duh sveti čisti srce. Posredstvom Duha vernik postaje učesnikom u božanskoj prirodi. Hristos je podario svog Svetog duha kao božansku silu u savlađivanju svih nasleđenih i stečenih sklonosti ka zlu i da Njegova crkva primi pečat Njegovog karaktera. Po Hristovim rečima ,,gde su dva ili tri sabrani u ime moje onde sam ja među njima." (Biblija: Matej 18.20) jasno označava da crkva nema vezu sa institucijama, denominacijama, konfesijama ili pak građevinama.

Hristos je svojoj crkvi obećao dar Svetoga duha i to obećanje pripada i nama koliko i prvim učenicima. Ali kao i svako drugo obećanje i ovo je dato pod izvesnim uslovima. Ima mnogo onih koji veruju i tvrde da polažu pravo na Gospodnje obećanje; oni govore o Hristu, ali od toga nema nikakve koristi. Oni ne pokoravaju svoju dušu božanskoj sili i zapovestima da je vode i upravljaju njome. Bog svojim Duhom deluje na svoj narod da hoće i učini ,,kao što mu je ugodno" (Biblija: Filibljanima 2,13). Ali mnogi se ne žele potčiniti ovome, oni žele upravljati sami sobom. To je razlog što ne primaju ovaj nebeski dar. Duh se daje samo onima koji ponizno čekaju Boga, koji očekuju Njegovo vodstvo i milost. Božja sila očekuje njihov zahtev i prihvatanje. Ovaj obećani blagoslov, koji tražimo verom, donoseći sobom sve druge blagoslove daje se prema bogatstvu Hristove milosti, i On ga je spreman dati svakome prema meri u kojoj ga može primiti.

,,Ja sam čokot a vi loze" rekao je Hristos. Veza između loze i čokota, rekao je, predstavlja vezu između pojedinca i Hrista. Kalem se pricepljuje na živu lozu i vlakno po vlakno, žila po žila urasta u čokot. Život čokota postaje život loze. Tako i duša koja je mrtva u prestupima i gresima dobija život preko veze sa Hristom. Ta veza uspostavlja se verom u Njega kao ličnog Spsitelja. Grešnik sjedinjuje svoju slabost sa

Hristovom snagom, svoju prazninu sa Hristovom puninom, svoju nepostojanost sa Hristovom postojanom moći. Tada on ima Hristov um. Tako silom Svetoga duha Hristovog čovek postaje učesnik u božanskoj prirodi. Čovek postaje prihvaćen u Ljubljenom jedinorodnom Sinu Božjem.